Mnogi vide kurs evra ili dolara na informativnom sajtu i očekuju da će po tom istom kursu odmah promeniti novac. U praksi skoro nikad nije tako, jer srednji, kupovni i prodajni kurs imaju različitu namenu i različit ekonomski smisao.
Vrste kursa
Srednji, kupovni i prodajni kurs - koja je razlika
Srednji kurs služi kao referenca i poređenje.
Kupovni kurs pokazuje koliko se dobija kada se prodaje valuta.
Prodajni kurs pokazuje koliko se plaća kada se kupuje valuta.
Šta je srednji kurs
Srednji kurs je referentna vrednost koja daje opšti odnos dve valute bez trgovačke marže pojedinačne banke ili menjačnice. Koristan je za računovodstvo, poređenje kroz vreme i osnovni informativni proračun.
Zato je srednji kurs najbolja polazna tačka za sajtove kao što je kursnalista.rs. On omogućava brzo upoređivanje valuta i razuman obračun okvirne vrednosti iznosa.
Šta je kupovni, a šta prodajni kurs
Kupovni kurs je onaj po kome banka ili menjačnica otkupljuje stranu valutu od klijenta. To je obično manje povoljan broj za onoga ko prodaje devize, jer institucija mora da ugradi svoju maržu.
Prodajni kurs je kurs po kome se kupuje strana valuta. On je po pravilu viši od srednjeg, pa i od kupovnog kursa, jer predstavlja cenu po kojoj institucija prodaje devize klijentu.
Zašto nastaje razlika između tih kurseva
Razlika postoji zato što banke i menjačnice imaju trošak poslovanja, tržišni rizik i potrebu da zarade na rasponu između kupovne i prodajne cene. Taj raspon često se naziva spread i predstavlja realni trošak zamene novca.
Kod manjih iznosa taj raspon ponekad nije upadljiv, ali kod većih šuma razlika može biti značajna. Zato nije dovoljno osloniti se samo na srednji kurs kada se planira veća kupovina ili putovanje.
- srednji kurs za referencu
- kupovni kurs kada se prodaju devize
- prodajni kurs kada se kupuju devize
Kako koristiti sve tri informacije
Najbolji pristup je korišćenje srednjeg kursa za orijentaciju i praćenje trenda, a kupovnog i prodajnog kursa za stvarnu odluku gde menjati novac. Tako se brzo procenjuje da li je ponuđeni kurs banke blizu proseka ili je nepovoljan.
Ako se uz to prati i istorija srednjeg kursa, dobija se dobar spoj kratkoročne i dugoročne slike. Upravo zato informativni i transakcioni kurs treba posmatrati kao dve povezane, ali ne i iste stvari.
Kako to izgleda u realnom primeru
Ako je srednji kurs evra 117,40 RSD, korisnik lako može zaključiti da je 1.000 EUR jednako 117.400 dinara. Ipak, ako banka prodaje evre po nepovoljnijem kursu ili menjačnica otkupljuje devize po nižoj ceni, stvarni rezultat može odstupiti za više stotina ili hiljada dinara kod većeg iznosa.
Zato se srednji kurs koristi za poređenje i orijentaciju, dok se konkretna odluka donosi tek posle provere kupovnog ili prodajnog kursa. Što je iznos veći, to je ta razlika važnija.
Zašto je ovo važno za putovanja, kartice i firme
Kod putovanja i kartičnog plaćanja korisnik često vidi samo informativni kurs, a zanemari spread i bankarske naknade. Kod firmi i faktura isti problem postaje još važniji, jer se kursna razlika može odraziti na maržu, trošak uvoza ili krajnju cenu usluge.
Upravo zato su srednji, kupovni i prodajni kurs tri različite informacije koje se dopunjuju. Ko ih posmatra zajedno, donosi mnogo precizniju odluku od onoga ko gleda samo jedan broj sa liste.
Česta pitanja
Koji kurs je najvažniji pri menjanju novca?
Za stvarnu zamenu novca najvažniji su kupovni i prodajni kurs, zavisno od toga da li se prodaje ili kupuje strana valuta.
Zašto je prodajni kurs gotovo uvek viši od srednjeg?
Zato što uključuje maržu i trošak institucije koja prodaje devize klijentu.
Da li srednji kurs onda uopšte vredi pratiti?
Da. On je najbolja referentna osnova za praćenje trenda, poređenje i grubi proračun iznosa.
Da li kartično plaćanje koristi srednji kurs?
Najčešće ne direktno. Konačan obračun zavisi od kartične kuće, banke i eventualnih dodatnih naknada.