Kada je faktura izražena u evrima ili dolarima, nije dovoljno znati samo koliki je iznos na papiru. Važno je i po kom kursu će uplata biti knjižena, kada se sredstva pretvaraju u dinare, koliki je raspon banke i kako promena kursa utiče na realni prihod ili trošak.
Firme i devize
Kako kurs utiče na uplate iz inostranstva i fakture
Ista faktura može dati različit dinarski rezultat u zavisnosti od kursa i dana uplate.
Za firme je važno razlikovati obračunsku i transakcionu vrednost deviza.
Planiranje kursa je bitno i kod priliva i kod uvoznih obaveza.
Zašto isti iznos nije uvek isti prihod
Ako firma ili pojedinac pošalje fakturu na 1.000 EUR, dinarska vrednost te uplate ne zavisi samo od broja na fakturi. Ona zavisi i od dana kada uplata legne, od toga da li se sredstva zadržavaju u devizama ili odmah konvertuju i od kursa po kome banka obračunava transakciju.
Zbog toga se u praksi često dešava da dve iste fakture ne daju isti dinarski efekat. U mirnim periodima razlika može biti mala, ali kada kurs ili bankarski spread postanu osetljiviji, ta razlika postaje važan deo planiranja prihoda.
Razlika između informativnog i stvarnog kursa
Srednji kurs je korisna referenca za procenu i knjiženje, ali stvarni priliv često zavisi od bankarskog kupovnog ili drugog internog kursa. To znači da prihod izražen u dinarima može biti manji od prostog preračuna po srednjem kursu, naročito kada se sredstva odmah prodaju banci.
Isto važi i za obaveze. Ako firma mora da plati dobavljača u evrima ili dolarima, prodajni kurs banke i provizije mogu podići ukupan trošak iznad informativne vrednosti sa kursne liste. Zato se kursna lista koristi kao osnova, ali ne i kao jedina brojka za odluku.
Kako firme planiraju kursni rizik
Najrazumniji pristup je da se za veće obaveze i prilive napravi više scenarija: obračun po srednjem kursu, po konzervativnijem kursu i po maksimalno prihvatljivoj granici. Tako se unapred vidi da li marža ostaje zdrava i koliko prostora postoji za promenu kursa bez ozbiljnog udara na plan.
Kod redovnih uplata iz inostranstva pomaže i evidencija istorije. Ako firma zna kako se kurs ponašao u prethodnim nedeljama i koliko je iznos u dinarima odstupao od plana, lakše može da proceni kada da ostavi deo sredstava u devizama, a kada da ih pretvori u dinare.
- napraviti scenario po srednjem i po konzervativnijem kursu
- pratiti razliku između obračunskog i stvarnog bankarskog kursa
- planirati deviznu likvidnost unapred, a ne tek na dan obaveze
Kada su ovakvi podaci najkorisniji
Ovakav pristup je posebno koristan za izvoznike, male firme, freelancere, agencije i sve koji redovno rade sa fakturama u stranoj valuti. Čak i kada je kurs stabilan, dobro planiranje sprečava da se zarada ili budžet procene previše optimistično.
Za korisnika sajta to znači da kurs ne treba pratiti samo radi informativne brojke, već i radi odluke kada knjižiti, kada menjati devize i kako sačuvati predvidivost troškova i prihoda u dinarima.
Česta pitanja
Da li je srednji kurs dovoljan za planiranje fakture?
Dovoljan je za osnovnu procenu, ali za realan prihod ili trošak treba uračunati bankarski kurs i eventualne naknade.
Šta je važnije: dan izdavanja fakture ili dan uplate?
Za stvarni dinarski efekat najčešće je važniji dan kada sredstva zaista legnu i kada se eventualno pretvaraju u dinare.
Da li firme treba da prate i dolar ako fakturišu u evrima?
Da, naročito ako deo troškova, energenata ili dobavljača posredno zavisi od dolara i globalnih cena.